Moji su roditelji odrastali u doba II. svetskog rata koji je opustošio gotovo sve i dodirnuo svakoga. Posleratno doba donelo je nemaštinu i glad, a sa sobom i ishranu onim što se moglo spremiti od namirnica koje su se mogle nabaviti: krompira, brašna, zelja, pasulja ..., poput grenadir marša i flekica sa kupusom, pasulja... Ponekad, kada bi vam se sreća osmehnula, bio je tu i dodatak ishrani: malo slanine popržene na luku i dodate ovim "gastronomskim delikatesima".
I da, dragi moji, slanina je dodatak ishrani, obogaćuje joj ukus, pojačava energetsku vrednost i svako jelo kom je dodata čini prihvatljivijim bez obzira kako jednostavno ono bilo.


Čaj od nane kad vas boli želudac, list dunje kada imate proliv ili lipe kad ste prehlađeni nikad nije bio, i nikad neće biti, dodatak ishrani. To je samo način da sami učinite nešto za svoje zdravlje ili bolje osećanje kada ne želite ili niste u mogućnosti posegnuti za preparatima farmaceutske industrije.


Kako se uopšte može pomisliti da su faraonima u grobnice stavljali semenke crnog kima da bi im on na onozemaljskom svetu bio dodatak ishrani. Pa faraoni i za života nisu oskudevali, mogli su jesti šta su hteli, zašto ne bi onda i tamo gore. Crni kim su im stavljali zato da u slučaju bolesti posegnu za njim jer se smatralo da leči sve osim smrti. Tek u drugoj polovini prošlog veka dodatak ishrani umesto slanine postali su sintetički preparati koje je marketinška industrija predstavila kao nešto što će nas učiniti boljim, lepšim, pametnijim, zdravijim ...


Pa kada je onda lekovito bilje (ups, opet ja, brišem lekovito bilje ) postalo dodatak ishrani kad to u stvari nije? Onda kad je u eri sve veće brige za svoje zdravlje ljudima počelo postajati prihvatljivije koristiti prirodna sredstva nego konzumirati sintetičke dodatke ishrani poput multivitamina u ogromnim tabletama koje se teško gutaju, multimineralnim preparatima odvratnog ukusa i želatinoznim kapsulama za koje više ni sami proizvođači nisu sigurni čemu služe . Kad im je priroda počela postajati sve veća konkurencija, nekome iz aparata komunikologa, psihologa i marketinških stručnjaka u velikim farmaceutskim kompanijama upalila se lampica: ako nešto što ljudi vole nazovemo imenom koje ljudi ne vole rešili smo problem.



Trebalo je samo još potplatiti nekoliko potkupljivih naučnika, platiti nekoliko dobrih lobista, odvesti nekoliko grupa supruga ministara na egzotično putovanje ... i evo ga, zabranjena je upotreba naziva lekovito bilje. Pa je tako oblog od gaveza omotan oko vašeg iščašenog zgloba nožnog postao dodatak ishrani.



Tekst preuzet sa https://www.prirodna-hrana.info/